|
         |
 |
Aluzija u naslovu se odnosi isključivo na oblik gljiva iz roda Helvella. Većina gljiva ima oblik plitke vreće, šolje ili tanjira sa slabo izraženom drškom, ili dobro definisanu dršku različite visine sa talasastim ili sedlastim himenijumom i izraženim završetcima u obliku rogova. |
Helvella lacunosa
|
|
Ovog proleća, zbog vremenskih (ne)prilika Helvelle su imale idealne uslove za rast i razvoj, tako da je u evidenciju Gljivarskog društva Šumadije upisano više vrsta nego ikada ranije. Medju pronadjenim vrstama je bilo i onih koje se redovno pojavljuju na svojim staništima i relativno su česte,ali i nekih koje su pravi gljivarski raritet. Problem sa identifikacijom ovog roda je u tome što ne samo da su makroskopski gledano,varijabilne u obliku, boji i veličini, već su i mikroskopski veoma slične. Tek na osnovu nekoliko makro I mikro specifičnosti može se napraviti razlika izmedju pojedinih vrsta što podrazumeva dosta istraživačkog rada i konsultovanje najnovije literature koja je, na žalost, prilično oskudna.
|
Helvella acetabulum
|
|
Prvi nalaz u sezoni je bila Helvella lacunosa(sulcata) i našao je Miša Majstorović u Sugubinama.To je relativno česta gljiva i može se naći od nizina do visokoplaninskih zona, u svim tipovima šuma. Vrlo je promenljiva po veličini, pa tako može biti visoka od 1-10cm, najčešće je sive boje, svetlija ili tamnija.Apotecijum ima oblik dvorogog ili trorogog šešira.
|
Helvella costifera
|
|
Sledeća je, takodje česta, Helvella acetabulum i ovo je zaista bila njena sezona jer se bukvalno mogla naći na svakih par metara.Takodje raste u svim tipovima šuma i na različitim nadmorskim visinama.Ima najčešće oblik plitkog tanjira od 2-8cm prečnika, oker-smedje boje, svetlija ili tamnija. Drška nije naročito izražena i obično je kraća od prečnika.
|
Helvella ephippium
|
|
Veoma slična prethodnoj je Helvella costifera, a čak raste na istim staništima. Osnovne makroskopske razlike su o tome što je ona, za razliku od H.acetabulum, nešto manjih dimenzija od 1,5-5cm, sive boje i rebra na spoljnoj strani apotecijuma imaju zaobljenu a ne oštru ivicu.Sezona rasta proleće-jesen.
|
Helvella solitaria
|
|
Helvella ephippium je nešto lakša za determinaciju. Visoka je najviše15mm, , drška je obla i nema izražena rebra, a šešir je u nijansama sive najčešće oblika sedla. Nju je našao Nebojša Lukić u Šumaricama.
|
Helvella aff. phlebiphora
|
|
Helvella solitaria(queletii) je nešto viša od predhodne, od 1,5-6cm,tamno smedje- sive boje, i svetlo krem drške.Raste u svim tipovima šuma od proleća do jeseni. Osnovna karakteristika koja je razlikuje od sličnih H. costifera i H. acetabulum je sto rebra sa drške prelaze na apotecijum tek koji milimetar.
|
Helvella aff. Phlebiphora
|
|
Helvella aff. phlebiphora je najsporniji nalaz od svih prethodnih.Problematična je zbog vrlo teške determinacije jer u postojećoj literaturi nije napravljena jasna razlika izmedju nje i nekih varijeteta H.lacunosa. Vrlo retka gljva na evropskom kontinentu(do sada je zabeleženo samo nekoliko nalaza iz Švajcarske,Francuske i Italije).Visoka je 5- 20mm, a apotecijum je širok 5-15mm, konveksnog oblika sa izraženim rebrima. Nadjena je u mešovitoj hrastovo-bukovoj šumi.
|
Helvella crispa
|
|
Na kraju, Helvella crispa je nešto lakša za determinaciju jer je karakteristična po svojoj pretežno belo-krem boji i veličini jer naraste i preko 10cm.
Текст и слике: Ненад Милосављевић |
|
|
